Voli(M) se

Slavim sve dane, ni jedan posebnije od drugih (šta je dan spram večnosti!). Ne slavim ni svoj rođendan a kamoli taj tzv. „Dan zaljubljenih“.

Taj dan bio je posebniji od drugih jedino što su svi sebi dali oduška da se napiju. Za ljubav mora do malog prsta – i onda 200 g. naiskap. (Vodka se pije u gramima). I tako, nakon par puta viđenog malog prsta, približim se napokon vratima, a na njima nađem zakačen papirić. Pokušana dostava malog paketa, tako je pisalo na papiriću adresiranom na moje ime i (nepostojeću) ulicu Vostok 1.

Odjednom sam poverovala i u Dan zaljubljenih i u simboliku i u tog svemoćnog Nekog koji me je uspeo naći baš danas. Beše kasno za do pošte, a nisam stigla ni sutradan. Nije mi se ni žurilo. Bilo je to najlepše iščekivanje ikad. Našao me je, to je On, vlasnik mog desnog krila. Mesto odakle je pošiljka dostavljena nisam uspevala dešifrovati. Nije ni bitno. Bitno je da smo se našli. Nakon dva dana, u subotu, u jednokrilnim patikama, stigla sam do pošte. Prepoznali su me odmah i svima je bilo drago, ali nema paketa! Mimoišla sam se sa poštarom. Pozvali su ga, a on reče da je otišao kući i da dođem u ponedeljak. Nisam mogla čekati, te odem kod poštara kući, u selo Georgijevku, tamo gde sam se za Bogojavljenje (o)kupala u izvoru. Sve se, ama baš sve poklopilo. Među istim tirkiznim (a u kojoj bi drugoj boji bile!)  limenim kapijama lako sam, u mraku, uočila br. 23. Srce je lupalo toliko da nisam morala kucati. Poštar tj. debela brkata žena grubog glasa i još grubljog stasa viknu nešto po kazaški glasno (ako ste mislili da Japanci pričaju glasno, varate se, ovih (manje od) 6 po km2 dozivaju se preko svojih 2,724,900 km2) i samo njoj razumljivo i iz džepa šarene ofucane anterije* proviri poznati  paketić upakovan u oker pak papir. Od tada znam da „me niko nikad voleti neće ko što se volim ja“.

Dobila sam paket od same sebe! Ma kakav Mister Bin i onaj Kaporov iz Eldorada; ti su samo pisali razglednice i zahvalnice … ili kakva ja kada sam onomad pisala sama sebi mejlove! Niko nikada nije  sam  sebi poslao paketić na nepostojeću adresu i da, pri tom, dan isporuke (zamalo) bude baš na Dan zaljubljenih! Sve se ovo, kao i u svakoj pravoj ljubavi, desilo spontano i neplanski. Paketić sam namenila jednoj drugarici, davnih dana ali ona ne gleda u sandučić (a ni u pasulj, samo u karte ponekad) jer tamo stižu razne opomene, a ne otvara ni vrata poštaru. Tako se moj paketić vratio. Deo kako me je (pro)našao mi nije jasan, ali tako je to sa pravom ljubavlju – ona te uvek nađe, čak i kad ne zna gde si!

U nedelju sam otišla u park i ponela svoj paketić. Otvarala sam ga polako, kao da ne znam šta je unutra. Kada je iz (belog, letnjeg) kalpaka** ispala crna gumena zmija sa cirkonima, iznenadila sam se kao da je, zaista, vidim prvi put. Davno, kada sam je kupila i spakovala nije imala nikakav značaj sem što je bila smešna i kičasta. U međuvremenu  je,  po istočnom kalendaru (a  sad verujem u sve), počela godina crne, vodene zmije.

Pisamce koje sam potom čitala uz osmeh izvuče i suzu. Ne znam kako se ne otkrih ranije!

 
 
*anterija (tur. entari, arap. antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s dugačkim rukavima.
 
**kalpak (od turskog: kalpak, kazahstanski: қалпақ, bugarski i srpski: калпак, kirgistanski : калпак) je vrsta kape. Visoka je i konusna, obično izrađena od filca ili ovčije kože. Nosili su je /nose muškarci u Bugarskoj, Srbiji, Turskoj,  Iranu,  zemljama Srednje Azije i na Kavkazu. Entuzijasti neka se pozabave i pojmom „Karakalpak“.
 
 
Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Kratke priče, O ljubavi i drugim demonima. Zabeležite stalnu vezu.

27 reagovanja na Voli(M) se

  1. ironijexl kaže:

    Ne znam za druge, ali ja te obožavam 🙂 Poklanjam ti stihove koji nisu moji da budu kao tvoji:
    „Imam druga koga volim
    a i on mene volim“ 🙂

  2. ivinsvet kaže:

    Имам свој мали свет у коме сте вас пар и… ВОЛИМ и вас и себе и то је та ничим изазвана и условљена љубав. Она права. Која се деси без разлога и траје… Сејо… :-*

    • ironijexl kaže:

      Ček da se umuvam tu na kvarno 🙂

      • ivinsvet kaže:

        кашљуц-кашљуц
        Ди да се умуваш на кварно? Не можеш да се дуплираш 😉

      • ironijexl kaže:

        Cmok-cmok
        to sam hteo da čujem 🙂

      • ivinsvet kaže:

        Хммм… А ја у нашој фамилији важим за оно размажено дерле коме мораш стално да причаш да га волиш… Изгледа да није до мене, до фамилије је, да не кажем до породичног нам стабла 😉
        љуб-љуб

      • ironijexl kaže:

        Nije do stabla, takvo nam korenje, Sejo moja 🙂

      • ivinsvet kaže:

        Хтедох то написати, али сам одустала јер сам знала да нема потребе. Шта год да напишем ти ћеш прочитати „корење“ и разумети ме 🙂
        Фамилијо :-*

      • kornat kaže:

        Ne znam gde ja sam da se „uguram“ i poklonim vam stihove koje sam dobila na poklon : „Imam drugare koje volim a i ja mene volim“ 🙂 pardon, „Imam drugare koje volim a i oni mene vole“ 🙂 Ma, sta bi mi bez nas?Voli(M) nas!

  3. Kakva si ti genijalka!!!!! Volim(o) i mi tebe 😀

  4. tangolina kaže:

    Odlična ideja! Neće više biti praznika a da mi ne stigne poklon! 😀

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s