Poglavlje 28 – Kako je postala kolokradica

„Srećom pa ovde ne slave i Srpsku (ili što bi Njuz.net rekao crnogorsku Maternju) Novu godinu“ pomislila je jutros devojka sa brdovitog Balkana i čilo skočila u svoj prvi, pravi, radni dan u ovoj godini. Dobrovoljno se prijavila da bude „čuvarstepe u zimskomperiodu“ te je provodilaprethodnedugedane u povremenomobilaskusnegompokrivenoggradilištaiuglavnom u debelomneradu. Čaknijetrebalani da pišeteobavezneizveštajezaKomitetkojeinačepišesvakogdanai u kojimauživa. Čula je da su 4 njenaprethodnikasmenjenajersuimizveštajibilišturiineuoptrebljivi. „E pa drugoviizKomiteta, sprem’ te se. Došlavam je VI lička Ionakona blog ne mogu, e sad ćete da me čitate“.

PrethodnidanibilisuidealnoutočištezauvekspremnugospođicuSetu. Jučesu se bašdružile. Došla je s mirisomBohoromekšivačanaduksericikojunije do sad ovdeoblačila (jer  to je onajtanki, letnjiduksićštoslužisamokaoodbrana od komaraca). Da bi uništilaituposlednjuSetinuoazu, obukla je jutrosbaštajduksićikrenula da nakupimaterijalazaizveštaj.

„Svitanje u snegompokrivenojstepi. Da, to je odličanpočetak. Da im dam do znanja da samzoromobišlagradilište“.

Stigla je do rekeArysinepreglednestepebaš u pravommomentu. Smetalisujojkomadićiledanašoferci, te je izašla da ihskloni. Nijenizakoračila u sneg, kad je čulakako se njen „gangam style” auto zaključava. U prvomsekundupaojoj je napametfotoaparatkoji je ostaozaključanunutra…a ondaredom – jakna, ključ od auta, telefon, ključ od kuće…..A onosviće. Nikadlepše.

Na -26 stepa je izranjala u dan, a valjdatakonijebilohladnoniBajagidok je čakao Tamaru.

I onda je trčalaitrčalakrozonajsneg u (pre)kratkim UGG čizmicamakojesu se izuvaleiostajale u snegu.Stigla je do puta, prolazilisuautomobiliiona u onomletnjemduksiću, zajapurena od trčanjaiborbesačizmicama, krene da stopira. Kad je staoprvi, setila se da ne znaniruski a kamolikazaški…..“vrtazakrita, mašinarabota“. Kakvamašinakakvavrata, upadaj mala.Vidiona  daćeteškoobjasniti da nijeonanakojuličii da će pre peškestići do 45 km udaljenoggradanegoštoćeobjasniti. Srećom,  poovimmirnimkrajevimačestokružipolicijaioni je odvezošepravo u policijskustanicu. Tamo je dobilaičajićebeipravonajedanpoziv :- ) Nijeznalaničijibrojalisetila se magičnerečiKomitetkoja je otvorilarešetkastavrataiona je opetugledala (zubato) sunce. Vozilisu je kaKomitetu, uznjenonasumičnoizbacivanjesvihpoznatihiruskihikazaškihreči s naglaskomna  „napravo, nadesno, nalijevo, prema“ itako je uspela da zbunipolicijutesustigli do njenogprijatelja (ivozača) Borisa. „On uveksvereši, iovoće“. I bitako. Boris je (skočivšiizkineskefoteljekoju mu je kupilazaNovugodinuiizkojeočiglednonijeodtadaustao) policajceodmahpotkupioinjegovomLadomzaputiše se njihdvoje da traže kola. Zna Boris da onanemapojimagdesu kola teni ne pita, skreće s puta, tražitragove u snegu, razmišlja. Našlisuih, jošuveksuradila. Boris ih je takoveštoobio da joj bi jasno da njendobrivozačimamnogovišeživotanegštoteblageočikazuju. Naučio je kakose to radi, a da bi bilasigurna da je naučilakad je stiglakući (namerno se preskačedeo da je ostalabezbenzinausputjer se ne smatra da je to pričevredno) obila je odmahjedandžip.Imakomšiju, sabašvelikimdžipomiona se svaki put kadgavidiseti one (poučneiistinite) priče o slonuimišuistalnojojsamojednamisao u glavi „ auhhhmišićumalikoliko je malikad je džipmorao da budetoliki?“. Komšijaizgledačitamislite je baš ne voliistalnojojostavljakese s đubretomispredvrata. Danasopet. Samoštoona sad znakako da otvoridžipismestiđubre u njega, gde mu je imesto.

Duksićuglavnomviše ne mirišenaBohorisva seta je prošla. OvajdanvišenećepamtitinipoMitinipoUžicunipobarskojpruzinegoponovojveštini – obijanju kola.

Po preciznimproračunimanjenogocaostalo je jošsvegaparadana do potpuneprilagodbenanovusredinuijoštačno 12 do dolaskaprvoggostakojizbogsvojehrabrostiodsadadobijaime Bond.

p.sHvalaPokretuotpora. Bitka se nastavlja! Cenzuramorapasti!