Poglavlje 23 – Put svile

Zlatna prašina njenog puta ili knjiga o tome kako je počela graditi puteve široke i svetle čija je prašina zlato, a  ivičnjaci zvezde

 Poglavlje 23 – Put Svile

 Tamerlan ili Timur – Lenk, tatarski emir koji je voleo umetnost (toliko da nije mogao da je ne krade), graditeljstvo i baštovanstvo (pa on je totalno poput Gazde iz „Priča(j) o ljubavi Džimi“) i bio impresioniran vojničkom taktikom despota Stefana Lazarevića, želeo je da ponovo obnovi Put Svile. Početkom 15 veka krenuo je da osvaja Kinu i pre nego što je na tom pohodu umro, prošao je kroz jedno selo, kroz koje niko sem njega a da tu nije rođen, nije prošao, te su selu dali naziv Timur.

 6 vekova kasnije, jedna devojka sa brdovitog Balkana koja voli umetnost (ali je ne krade), japansku igru šogi, sazvežđa i zlatni peskovito prašinasti les, našla se u sred sela Timura. Genetski, od majke  nasleđeno neznanje geografije (koje je nju umesto u Gradac na moru, dovelo u istoimeno malo zabito selo u Dalmatinskoj zagori zahvaljujući čemu je devojka došla na svet) dovelo je devojku pravo u Timur, ali ne da odmori pred pohod na  Kinu već da je trasom nekdašnjeg Puta svile, približi Zapadnoj Evropi.

Kako  je jedna od baza, iz koje devojka kreće u  poglavlja svoje knjige, u naselju sa puno Kineza, nada se da će ih ovo skrenuti od njene ulice. Nema ništa protiv njih, nego pobraše joj sav čičak, a i u njenoj kući je on postao omiljeno jelo.

Zanemarujući dozvoljenu kilažu prtljaga, natovarila je svoj kofer knjigama i krenula, kao i obično, 4. oktobra, na put. Pored toga zanemarila je činjenicu da će putovati sa dve avio kompanije te su joj kofer dva puta merili. Ljubav ka knjigama nikada nije imala cenu te je olako dva puta platila pretovaren kofer, ponosna na njegov sadržaj. Kad je stigla na adresu, kofer je bio otvoren, ali ništa nije nedostajalo. Na žalost, knjige se više čak ni ne kradu!

Da joj je ova pamet (koja pamet?), stavila bi u kofer ćebe i malo hrane, ali nema veze. Pokrije se knjigama i onda sanja velikane i njihove likove. Srećom Timur je u sred stepe i tamo su dani dugi i sunčani te ona polako savladava veštinu hranjenja suncem.

Svi pričaju samo ruski. Čini joj se, kad negde naiđe na vodokotlić pa pusti vodu, da i ona žubori po ruski.

Tu u blizini je polazna stanica za Mesec. Snovi o Svemiru (umesto o princu i venčanicama) doveli su je dovde. Zahvaljujući onom genetski nasleđenom geografskom nesnalaženju, predala je (s 4 različita pečata overena) svedočanstva u krivu zgradu. Tek kada je u rasporedu časova ugledala „Uvod u građevinarstvo i geodeziju“, postala je svesna da ne studira astronomiju. Pored oglasne table, nasmejao joj se najlepši još uplašeniji pogled koji joj potvrdi (i dalje potvrđuje) da su u njenoj porodici geografske omaške uvek davale najbolje rezultate..

 I tako, eto nje, gradi Put Svile i svaku veče, pre nego što usni svoj uvek isti san u kom leti u Svemir, seti se pesme s „Kraja sveta“ …..A svaki meil i svaki razgovor na skajpu donese miris dunje sa ormara..

 Dragi moji čitaoci, znam da vam nedostajem, jer nemoguće je da biste inače vi meni nedostajali ovoliko. Nadomak grada bajkovitog imena, nije dozvoljeno deliti bajke. Pišem ih i živim i dalje i pronalazim način kako da u ovim dugim stepskim noćima, uživam u onome što pišu Mikser, Berislav, Oblogovan, Tatjanamb, Wojciech, Stasha707, Noviinternet187, Dollybel, Lugar, TAMOiOVDE. Saša, Agroekonomija, PlavaBaklava, Ironijexl, Neprilagođena, …Čitam vas..tajno! Divni ste, a zahvaljujući mom Zmaju, evo, čitate i vi mene!

 Ne plači(te), to mogu i ja !

 

Image

 

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Kazahstanovanje, Priče. Zabeležite stalnu vezu.

20 reagovanja na Poglavlje 23 – Put svile

  1. noviinternet kaže:

    Divno! Hvala ti i sve najbolje tamo daleko 🙂 Sve što doživiš će biti u pričama tvojih unuka: „… a naša baka, usred stepe…“ 🙂

    • kornat kaže:

      Hvala 🙂 Pokusavam „doakati“ cenzuri wordpessa-a..Da vidimo da li uspevam 🙂 “ i onda se nasa baka usred stepe bavila hakerovanjem “ 😀

      • noviinternet kaže:

        HEHEHEHE, super – bolje da hakeruješ nego da heklaš 🙂 (ili ne daj Bože da koristiš hekler – to je valjda neka vrsta poluautomatske puške)

    • kornat kaže:

      xaxaxaxax 🙂 Danas sam razmisljala kako skratiti duge stepske dani (i noci) bez wordpress-a..I bila je opcija heklanja 🙂 Trazeci na google-u uputstvo kakao se to radi, nadjoh jedan super link i eto me…. Ne znam koliko mi je ovaj „kanal“ siguran, pa cu razmisljanja o hekleru ostaviti za zavrsno poglavlje knjige 🙂 Joj, divno je sto sam opet medju vama…..Ne mogu da postavljam svoje price (bez pomoci mog Zmaja)..ali mogu da vas citam i komentarisem! Nije lako bez stavrnog sveta, a bez virtuelnog je nemoguce

      2012/10/28 N

      > Hvala 🙂 Pokusavam „doakati“ cenzuri wordpessa-a..Da vidimo da li uspevam > 🙂 > “ i onda se nasa baka usred stepe bavila hakerovanjem “ 😀 > >

  2. Wojciech kaže:

    Приятно читать ваши статьи!
    Найдите способ напишите нам.
    Здравствуйте! 🙂

    • kornat kaže:

      Čak su i komentari na mom blogu na ruskom!! neee!! ali spasiba, šta god da si mi rekao 😉 Počinjem da se osećam ko Ana Frank. Ne znam kako se pravi onaj smajli koji je tužan, inače bi ga sad stavila – tvom ni jednom tekstu ne mogu da pridjem. Badava ti taj ruski, sumnjiv si 🙂 Ili, baš zbog njega ? 🙂

  3. ironijexl kaže:

    Sad znam zašto sam za rođendane u posebnom raspoloženju – neko moj kreće na put 🙂
    http://ironijexl.wordpress.com/2012/08/14/prica-iz-buducnosti-za-sva-vremena/

    • kornat kaže:

      Dragi moj Ironijexl, zamisli ironije : ti pišeš komenetar iz Srbije, ja ga čitam u Kazahstanu, a Zmaj iz Amerike odgovara u moje ime! Meni je samo čitanje (i to samo komentara) na mom blogu dozvoljeno, a odgovarati mogu samo ako smo u „stalnoj vezi“. Dakle, nema zezanja, ako sam već tvoja ( ko što u komentaru kažeš), prihvati me kao „stalnu“ pa da prkosimo cenzurama (da mi nije mene, umrla bi od dosade; ovako sedim u ovoj vuko…ini i smejem se ko luda na brašno (ne znam što stavih ovo ko) – molim vas, molim vas da li biste želeli da budemo u stalnoj vezi ). I još nešto molim lepo, ako problem nije da mi pošalješ na mail (koricanatasa@gmail.com) pricu-iz-buducnosti-za-sva-vremena. Ne mogu joj prići 🙂 Hvala, Ironijexl i piši, ironije ti 😀

  4. Drago mi je što smo zajedno uprkos cenzurama 🙂 I hvala onim prekookenskim dobrotvorima koji su to omogućili! E sad, ta Sindi je valjda protutnjala, pa ćemo se družiti ponovo…

  5. stasha707 kaže:

    Hjao, ovo sluti na neke krasne buduće priče… Drž’ se!

  6. Pal kaže:

    Hej jel mozes da budes u vise paralelnih stalnih veza 🙂 Mislim na to pa da svi mozemo da komentarisemo na te tvoje izmisljotine kao da si stvarno u tamo nekom Kazahstanu 😉 a znamo da pises zapravo naslonjena na peckicu u Zemunu krckajuci ljesnjake …indijske orascice…przene bademe…

    • kornat kaže:

      Obzirom gde radis ko tebe sme da cenzurise tako da tvoji komentari stizu 🙂 Zamisli, dozvoljeno je biti u u vise paralelnih stalnih veza 🙂 Ni wordpess ne podrzava monogamiju! Mozda ga zato ovde cenzurisu? 🙂 U svakom slucaju, hvala za svako javljanje! Kad god i gde god da te zateknem, stavrno ili virtuelno, osecam se ko da naslonjena na peckicu u Zemunu krckam ljesnjake …indijske orascice…przene bademe…:D

  7. oblogovan kaže:

    Kako li sam ja ovo propustio…?

  8. Negoslava kaže:

    Pa da, mi se tada još nismo ni otkrile, pa zato mene- nemaaaaa-

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s