Znanje na poklon

Brufen za doručak. Skoro pa (moj) standradan početak dana od kad sam počela raditi na tom, po mnogima, savršenom, poslu. Još ni prvu platu nisam dobila, a glavobolja je postala sastavni deo „radnog staža“. Za platu neki već brinu. Dal je bila, kad će i kolika li je. Brinu dal sam sastavila celu platu ili samo deo. Pogotovo brinu oni koji smatraju da nisu ove godine dobili dovoljno od mene. Jer kod ostalih nekako moraju da zarade. Ja poklanjam, bezuslovno i nezasluženo. Prosto, volim da poklanjam. Rađa se nada u retroaktivne rođendanske poklone. Drago mi je što još bar neku nadu čovek u Srbiji ima. Nadu da će ipak dobiti poklon ili nadu da će „ućariti“ nešto.

Razmišljam ko bi se najviše obradovao jednom lepom fotoaparatu. Imam potrebu da ga poklonim,  a ne znam kome. Već sam ga poklonila, ali mi se vratio. Zanimljivo je što se meni uvek vrate pokloni koje neko dobije od mene a ispostavi se da ih nije, baš ni malo, zaslužio. Vratio mi se eto taj foto aparat. Ako nekom treba, nek se javi. Ionako niko ne zove da pita za zdravlje. Il, ne daj Bože, da pomogne.

Gradim kuću i nije lako ni malo. U mom koordinatnom sistemu i mom sazvežđu nekako je to posao koji se radi „u dvoje“. Minimum. Ili više. Nipošto sam. Čak se i jedan bivši (već opisani) sinoć raznežio kad sam mu to rekla. „Ljubim te u oko vrljavo“ reče i poljubi me. Tad sam shvatila da se, ako se već mora kućiti, bolje kućiti sam neg s „vrljavim“ partnerom. Šta god mu to vrljavo značilo.

Sedela sam danas, po prvi put sama, u mojoj kući. Prvi put je nešto što se ne može spakovati i poneti, moje. A svetski (izgleda). Štampan beton šablonom za dasku. Pa beo, doduše malčice žućkast na nekim mestima, ali kaže majstor „vremenom će se izjednačiti“. „Sigurna sam da hoće. Vremenom ću Vam i platiti“. Sedela tako na tim daskama od betona i pustila „May in Dubai“. Moj drugar iz Abu Dabija napravio pravu jazz stvar. Činio je smislenim te besmislene (moje) „pečalbske“ dane. Živela sam u hotelu, čeznula za bogatim uspomenama iz doba siromaštva i imala Harvester bar u kući. Sve što nije ostalo u tom baru, sad je u betonskim daskama. „May in Dubai“ je himna moje kuće. 

Saznala sam da mi je drugar raznešen eksplozivom podmetnutim pod kola i da dvojica mojih prijatelja boluju od kancera. Postaje ko epidemija. Na žalost, nije ni čudno. Čudnije mi je da iko, ovde, može ostati (živ).

Mene sastavi migrena samo od onih plakata zaostalih od izbora. Udarila suša, nema kiše da nam spere te likove iz vidokruga. Makar da ih ne gledam svakodnevno! Nek mi rade o glavi, ali bar da su neki lepi ljudi.

Jedna, nesrećno građena koleginica (ova reč koleginica je ničim zaslužena) ugradila je silikone i ponosno ih šetala po kancelariji , ceo dan. Shvatila je da veštačke trepavice nisu praktične jer pri višeminutnom treptanju dovode do zamora kapaka pa je par puta ispalo da je, u sred sastanka, zaspala i nije ispunila svoju misiju.  Da ne bi ovih silikona, umalo propade jedna sjajna karijera .

Nikada mi nećemo otići iz 90-tih.

Ali ja ću otići. Ovaj put svesno i namerno. Neću bežati ko 90-ih. Raspakovaću se prvo u mojoj kući. Napraviti žurku za uselenje. Pozvati prijatelje da znaju gde mi je kuća. Staviti u kofer „May in Dubai“ i krenuti negde …gde se za petak 13-i prave fešte…Gde se živi, gde se ne umire.

Prošao je petak 13-i. Danas lepim pločice. Ako se neko prevari pa svrati, može da se pridruži. Džaba je, ne košta ništa, a biće dobar provod. Jedno znanje više. A sva su znanja upotrebljiva. Inače, skupljajte pare za silkone !

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Priče. Zabeležite stalnu vezu.

5 reagovanja na Znanje na poklon

  1. kornat kaže:

    Priča nastala u vreme kada je Brančilovo lupetanje prerastalo u muziku 😀

  2. poklon kaže:

    Da ne bi ovih silikona, umalo propade jedna sjajna karijera, ili ja bih rekao mnogo sjajnih karijera pevacica, glumica, starleta…

  3. Negoslava kaže:

    Počela sam od prvog postaa, da te čitam iznova, kad vidim, ovaj sam propustila. Da se javim za aparat? Mislim, moja Nokia crkla, pa da ne trčim u radnju. I ne poklanjam poklone, časna reč.
    Ma, znaš da se šalim. Ljubac šaljem, gde god da s-te.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s